Samo Za Odrasle

Kad se zima navuče na ovu moju zemlju, kad se niz Dunav dovuku košave i donesu mirise tuđih nevolja i tuđu prljavštinu, ja se začaurim, poželim da zaspim dugi san i da se tek sa prolećem probudim i, jednostavno, nastavim tamo gde sam stao. Ali, čovek ne pada u zimski san, pa sam prinuđen da guram zimu ispred sebe, prilagođavam joj se, od ono malo sive lepote za sebe otkidam parče po parče, kao da sakupljam komadiće razbijenog stakla.
Nastavak »

“Bedni, nevaljali robe, dobičeš ti svoje!”
Trza me za ogrlicu, svlači nimalo nežno sa kreveta vodi ruku vezanih za vrat u puzećem stavu do jarca za kažnjavanje. Odvezuje me nakratko, da bih uzjahao gredu, ponaosob vezuje mi čvrsto ruke i noge za noge jarca, takođe i struk “da ne bih slučajno pao” (koliko divne ironije). Stavlja mi štipaljkice na samozatezanje na sisice i spaja ih odmah ispod grede. Čep mi je u ustima, sve je već spremno.
Nastavak »

Mlada stanarka, koju je Majkl primio na stan samo pola godine nakon smrti svoje džangrizave i nikada zadovoljne žene, ničeg se nije libila. Po stanu je išla u donjem vešu, svoje intimno rublje je sušila gde god je bilo zgodnog mesta, a često se događalo da novi brus isprobava ispred velikog ogledala u predsoblju, tako da ju je on lepo video. Tako je bilo i jedne srede kada se on ranije vratio sa posla, a nju zatekao polugolu kako se šetka po kući, jer je “slobodan dan” koristila za svoje ulepšavanje.
Nastavak »

Gubitak nevinosti predstavlja za svaku ženu, na neki način, ulazak u novi život. To je svakako događaj koji se pamti za ceo život. Dok su moje drugarice postajale žene na zadnjem sedištu automobila ili u parku ja sam maštala da to bude barem malo romantičnije. I bilo je.
Nastavak »

Bila je visoka, vitka, lepo građena. Imala je plavu kosu, okrugle dojke, kao sočne jabuke, bele ruke, plavkaste oči i glatku kožu. Muški rod se palio na nju iz prvog cuga. Govorila je tiho, kao da se plaši, ali plašljivica nije bila. Na jednoj privatnoj žurci, čiji je domaćin bio Filip, sin direktora neke privatne firme, pojavila se iznenada. Mnogi su voleli Evu, želeli da je drže u naručju, imaju u svom stanu, pokažu drugima.
Nastavak »

Sada sam znao da je Đoka od onih ljudi čija se duša krije u lisičijoj koži, to jest, da je taj tip veoma lukav čovek. Avaj, od te spoznaje Ratomiru nije ni malo lakše bilo. Ipak, nije se mirio sa tim da mu Đoka prevarant ne vrati pare. Zato ga je i posetio tog dana. Više dileme nije bilo, to je i Đoka video. Zato je Ratomiru i ponudio, dvogled. Veliki nemački dvogled…

- Ti mene zajebavaš! – razbesneo se Ratomir.
- Ni slučajno. Ja tebi nemam ništa drugo da ponudim već taj dvogled. Vidim da se ne razumeš u stvarčicu, inače, odmah bi je dograbio i odneo. Ti i ne sanjaš koliko to vredi. Ratomir uze dvogled u ruke, podiže ga u pravcu očiju tek toliko da dobije u vremenu, dok ne vidi šta mu je učiniti. Kad, onako napamet, sprava mu ispred nosa donese neku snajku u bašti kako plevi luk. Podesi sad Ratomir malo bolje pogled i zviznu.
Nastavak »

Tražio sam stan preko malih oglasa objavljenih u dnevnim listovima. Gde god sam otišao, bilo je kasno. Suton se polako spuštao. Bezvoljan sam izašao iz poslednje zgrade koju sam posetio zbog oglasa. Imao sam osećaj da sam napušten. Sam. Izgubljen. U glavi se javila ideja. Vratio sam se u istu zgradu. Sad ću da molim. Možda će se neko smilovati. Kod nas u selu nikog ne odbijaju ako pitaš za prenoćište. Možda i u ovom velikom gradu neko ima dušu.
Nastavak »

Sećam se kao da je to juče bilo, iako se to dogodilo pre desetak godina na mom poslednjem letovanju na Slovenačkoj plaži u Umagu. Jer nakon toga je dohujao vihor rata. Otišao sam kod kuma u goste u Buje, nedaleko od Umaga. Tu sam letovao svake godine po desetak dana. Tog leta sam kod kuma u gostima zatekao i njegovog prijatelja po imenu Suad, momak od 18 godina.
Nastavak »