Ljubav iz prošlosti

Kad se zima navuče na ovu moju zemlju, kad se niz Dunav dovuku košave i donesu mirise tuđih nevolja i tuđu prljavštinu, ja se začaurim, poželim da zaspim dugi san i da se tek sa prolećem probudim i, jednostavno, nastavim tamo gde sam stao. Ali, čovek ne pada u zimski san, pa sam prinuđen da guram zimu ispred sebe, prilagođavam joj se, od ono malo sive lepote za sebe otkidam parče po parče, kao da sakupljam komadiće razbijenog stakla.

Zimi najviše vremena provodim zaključan u stanu, razgaćen, u društvu sa bocama kisele vode i balonima domaćeg, fruškogorskog belog vina. Nekako mi se čini da je špricer od tog domaćeg vina najodaniji prijatelj, koji me nikad izdati neće, osim što mene ponekad izdaju vlastite noge od druženja sa njim…

Te subote, u kasno poslepodne, vratio sam se iz jednog fruškogorskog sela, u koje sam išao da obnovim zalihu vina. Jedva sam dočekao da parkiram svog razjebanog “keca”, da zaključam garažu i teške balone sa vinom popnem na peti sprat. A kad sam sve to uradio, kad sam se svukao do gole kože i napravio prvi bokal špricera, kad sam se namestio ispred televizora, nameran da gledam po pedeseti put moj omiljeni pornić, telefon je zazvonio i totalno mi sjebao koncepciju. Do đavola, ko se to mene setio? Sigurno nije neka nagradna igra, u kojoj nasumice odabran telefonski broj dobija milion maraka!

- Da te jebo onaj ko te smislio! - dreknuo sam i podigao slušalicu.
- Da?
- Marko? Ti si?
Ženski glas! Jebote!
- Ja sam - zacijukao sam najumilnije što sam mogao.
- A ko je to?
- Zar si mi glas zaboravio?

Tada mi je sinulo: tako milozvučan, baršunast glas, mogao je pripadati samo Marini, mojoj dragoj Marini, mojoj kršnoj Crnogorki!
- Marina?
Zasmejala se.
- Tačno, papane, Marina!

Uvek me je, kad smo razgovarali nasamo, nazivala “papanom”. To valjda zato što se nisam oženio njome…
- Odakle zoveš? - upitao sam, moleći se da je odnekud iz Novog Sada.
- Sa železničke stanice… Tu sam, u gradu, i treba mi prenoćište. Pa sam mislila…
- Dolazim za pet minuta!
I zaista, u tih pet minuta sam uspeo da spakujem oblačenje, strčavanje do garaže, vožnju, prilično vratolomnu, do stanice. A u sledećih pet minuta već smo oboje bili u mom stanu.
- Da te vidim! - zatražio sam, čim smo ušli u dnevnu sobu.
Okrenula se na vrhovima psrtiju, kao balerina.

Još uvek je to bila ona moja Marina, Marina od koje se u glavi zavrti, a među nogama pokrene orkan. Zgodna u pičku materinu, guzata, sisata, zelenooka crnka, viskiju slična, što starija to bolja, lepotica prava. Nikad mi nije bilo jasno kako sam, ono ranije, uspeo da je ćapim, niti šta je to našla na meni, u meni, i sva ta sranja…
Prelepa si, Marina… - zagugutao sam, raznežen.
- A ti si se ugojio kao prasac - nasmejala se - No i dalje mi se sviđaš…

Ukrutio mi se istog trenutka. Znao sam ja da ću dobiti pičke od nje, ali, nekako, volim kad mi se to lepo najavi…
- Hoćeš li da se istuširaš? Ja ću za to vreme da spremim neku večeru. Imam domaćeg vina, danas sam ga doneo, pa možemo posle da organizujemo žurku za dvoje…
- Hajde da se zajedno istuširamo - nedvosmisleno me je u oči pogledala.
Nije mi trebala to ponavijati!

Za manje od minuta, bili smo pod tušem, goli. Topla voda je lila po nama, a ja sam u Marinina leđa utrljavao tečni sapun i lagano spustao dlanove ka njenoj guzi. Mmmm…, kakva je to guza! Za priču! Obla, mišićava, ali ne sportska, nego, onako, prava ženska. I bez imalo celulita!
- Marko! - uzdahnula je, kad sam dlanovima počeo kružiti po oblim poluloptama, i kad sam, kao slučajno, na njenu butinu naslonio svog već odavno napetog mačora. - Pa tebi se digao!
- Jašta - rekoh i dlan zavukoh izmedu guzova, skroz do mokrog pičića. - Digao mi se, itekako! I želim da ga u tebe stavim..

Počela je lagano valjati kukovima, a moj dlan je naleteo na njen pičić. Promeškoljila se, ja zavukoh jedan prst između usnica njene pice. Primila je moj klzavi prst kao što se drag gost prima u kuću dobre domaćice.
- Marko, Marko…

Pomerila se tako da je mogla dohvatiti moj kurac. Njen dlan, pun sapunske pene, zgrabio je moje meso i počeo ga snažno drkati. Jebala mi je kurac dlanom, toplim, klizavim. A ja sam nju jebao svojim prstom. I nije nam trebalo dugo da se čak i previše napalimo!
Pustila je kurac, okrenula se licem ka meni, na usne mi utisnula dug, jezičav, gladan poljubac, a onda sise naslonila na moje grudi, malo promešala, tek da se uveri da su dobro nalegle. Podigla je levu nogu do mog kuka, još više, obujmila mi bok koliko je mogla i čvrsto me zagrlila.

- Sad, sad …
Pridržao sam rukom kurac, namestio ga na ulaz u njenu picu i, kad sam se uverio da promašaja nije moglo biti, izdigao sam se, a ona se opustila. Uklizao sam u nju uz jecaj, moj i njen, uz sve snažniji zagrljaj, uz zabacivanje glave i mršenje mokre kose
- Moja Marina …
Uhvatio sam čvrst oslonac, leđa joj pritisnuo uz tople pločice na zidu, i počeo je jebati kao malo koju ribu do tad. Zaboravljena ljubav, propuštena prilika za sreću, šta li …
- Marko, Marko…

Grebala mi je ramena, ujedala za vrat, ljubila me, jezik mi gurala duboko u usta, menjala dah sa mnom, poskakivala nabodena na kurac, ispunjena i srećna. A ja sam radio i radio, neumorno - želeo sam da kroz tu jebačinu vratim delić izgubljene prošlosti. I želeo sam da njoj bude lepše no meni, da me na samrti ukrasi lepim sećanjem i osmehom. Marina, Marina, za tebe sam tad bio spreman i umreti. I ostao.
- Marko, Marko …

Jecala je moje ime. U njoj sam plovio, uzimao je i sebe davao, punio joj pičku kurcem, kurac njenom pičkom okruživao. Ja sam nju jebao, a ona je mene. Niko tu nije bio jebač, niko jeben nije bio. Oboje smo. Ljubav je to bila. I vođenje ljubavi…
- Marko!
- Marina!

Pridržavajući je, spustio sam se u sedeći položaj. I drugu je nogu obavila oko mene. Podvukao sam dlanove pod njenu guzu i pomogao joj da se bolje nabije, da poskakuje, da se diže i spušta na mom kurcu. Dahtali smo, pretvoreni u divlje zveri, u džinovski kurac i džinovsku pičku, gladni orgazma, zajedničkog, istovremenog.
- U mene! U mene! - počela je da vrišti i ja sam pustio da se sasvim nabije.
- U tebe ću! U tebe ću! - jeknuo sam i zgrabio je za ramena, ispod pazuha.

Povukao sam je dole, da legne sasvim na kurac, da ga do poslednjeg milimetra oseti, a onda sam jeknuo i počeo da svršavam u nju. Zarežala je i zube zabila u moje rame. Njeni unutrašnji mišići su počeli fantazmagorični ritual grčevitog stezanja i opuštanja u orgazmu, a Marina je drhtajima pratila taj ritam, jecajući i stenjući, da bi oboje, trenutak kasnije, iz grudi istisnuli orgazmički vrisak. Novi Sad je čuo! I vreme se za trenutak zaustavilo, Zemlja prestala da rotira, a sav kosmos se preselio u nas dvoje, spojene u jedno biće…

Kasnije, ležali smo na tepihu u dnevnoj sobi. Televizor je bez tona radio. Pijuckali smo vino i kroz osmehe se gledali.
- Zašto si došla? - upitao sam je u jednom trenutku.
Pogledala me je u oči.
- Da ti kažem nešto … Udajem se sledećeg meseca …

Za srce me je ujela. Ali, to nisam pokazao. Podigao sam čašu i nazdravio.
- Neka ti je dug i sretan brak, draga moja Marina.
U oku joj je suza zaiskrila. Uvukla se u moje naručje i skupila, slična mokrom vrapcu na dlanu.
- Da li mi iskreno želiš sreću? - upitala je.
Povukao sam njenu šaku ka svom kurcu.
- Pipni, draga moja Marina. Iskrenost mi raste…

Autor: Marko Petrović